I dalje se selektuje malo otpada

ČAČAK, 08. decembar 2019. (MNA) – Pri čačanskom Javno komunalnom preduzeću Komunalac nekada je postojala sortirnica komunalnog otpada, međutim ona je ugašena nakon početka rada Centra za reciklažni otpada od strane preduzeća Duboko.

Istraživanja pokazuju da jedan broj građana vrši selekciju otpada, ali da to nije dovoljno kako bi se dostigli određeni standardi, a životna sredina učinila čistijom.

Iako je primarna reciklaža propisana Zakonom o upravljanju otpadom, u Srbiji se reciklira oko 20 odsto generisanog otpada dok je evropski prosek više od 50 odsto.

Godinama u nazad u gradu na Moravi se vrši primarna selekacija otpada.

Nadležno preduzeće građanima deli posebne kese, postavljaja mrežaste i podzemne kontejnere upravo za otpad koji se kasnije ponovo može iskoristiti.

I dok jedni otpad selektuju, drugi o tome ne vode računa.

“Građani ne poštuju selekciju otpada. U mrežaste kontejnere treba da stavljaju reciklažni otpad, a stavljaju lišće i smeće”, izjavio je radnik JKP Komunalac Rajko Kos.

Prikupljeni selektovani otpad se potom doprema do transfer stanice.

“Sve se izručuje u presu, a potom se presovani otpad pakuje u kontejnere od 32 metara kubna i transportuje u Duboko gde se vrši dalja selekcija”, reklao je upravnik čistoće u Javno komunalnom preduzeću Komunalaca Pavle Pavlović.

Iz Čačka do užičke regionalne deponije “Duboko”, godišnje se otpremi između dve i po i tri tone suvog otpada, što je i dalje mali procenat.

“Određene količine otpada koje dođu idu u Centar za selekciju gde se vrši ručno prebiranje ili ta sekundarna selekcija i posle nje se taj otpad balira, a kao takav prodaje reciklerima u Srbiji. Onaj deo koji ne zadovoljava te standarde ide na deponiju. Deo lake frakcije koji se izdvaja ide u cementnu industriju kao energent za zamenu fosilnih goriva”, izjavio je agenciji MNA direktor JKP “Duboko” Užice Momir Milovanović.

Prosečka težina bale pet ambalaže je 200 kilograma, tetrapaka 230, a aluminijumskih limenki 80 kilograma.

Balirani selektovani materijal se posle merenja skladišti u posebnom prostoru Centra.

“Stalno treba razgovarati sa građanima na terenu. Ne možemo primarnu selekciju raditi tako što ćemo samo podeliti kante. Iz kontrole koja se radi u Dubokom vidimo da ta primarna selekcija nije dobra, građani i dalje odlažu otpad koji ne bi trebalo da se nalazi u suvoj fraciji”, objašnjava Milovanović.

Istraživanja pokazuju da je za razgradnju novinskog papira potrebno 12 meseci, aluminijumske konzerve od 10 do 500 godina, plastične kese do čak 10 vekova, a staklene flaše do više miliona godina. (kraj) ml

Geografska odrednica: Čačak, Srbija
Datum: 08.12.2019.
Događaj: I dalje se nedovoljno selektuje otpad
Ličnosti:
Izvor: MNA/Miloš Lukić

Geografska odrednica: Čačak, Srbija
Datum: 08.12.2019.
Događaj: I dalje se nedovoljno selektuje otpad
Ličnosti:
Izvor: MNA/Miloš Lukić

Geografska odrednica: Čačak, Srbija
Datum: 08.12.2019.
Događaj: I dalje se nedovoljno selektuje otpad
Ličnosti: Momir Milovanović
Izvor: MNA/Miloš Lukić

SLUG: EKOLOGIJA-PLASTIKA-KESE / PRILOG

Geografska odrednica: Čačak, Srbija
Datum: 09.12.2019.
Događaj: Korišćenje palstičnih kesa
Ličnosti:
Ton: prirodan ton / srpski
Trajanje: 5:01
Izvor: MNA / Slobodan Vukajlović / European parlament
Ograničenja: TV & INTERNET: pristup svima
Format: HD (1920 x 1080) (16:9)

TEKST:

NAJAVA
Statistika pokazuje da se u svetu godišnje koristi oko 500 milijardi plastičnih kesa, a za njihovu proizvodnju utroši se 60 miliona barela nafte.

Za razgradnju je neophodno najmanje 400 godina, ali razgrađene hemikalije još dugo i nakon toga zagađuju životnu sredinu.

Upotreba plastičnih kesa u Srbiji traje isuvoše dugo smatraju stručnjaci i napominju da nam je njihovo korišćenje prešlo u naviku.

VOICE OVER
Nekada su se prilikom odlaska u kupovinu koristili cegeri, platnene torbe, a danas nam je lakše da platimo plastičnu kesu na kasi kod prodavca.

Istraživanja pokazuju da ih upotrebimo jednom, eventualno dva puta, a onda one završe u prirodi i zagađuju životnu sredinu.

CH 01 dr Neda Nikolić, docent na Katedri za industrijski menadžment
TON: Svedoci smo užasnih slika duž nekih reka, u trenutku nabujalih reka, voda donese plastične kese koje se zakače za stabla, grane, a onda kada nastane sušni period vidimo te iste kese koje vise. To je ružan prizor, ali i izuzetno opasan problem za zdravlje našeg stanovništva. Imate biorazgradive kese za koje se tvrdi da je period razlaganja godinu dana, ali količina tih kesa toliko velika da smo neprekidno iz godine u godinu zatrpavani i da onda nemate razgradnju za godinu, već imate kontinuirano dodavanje količine otpada.

VOICE OVER
Uredba o naplati plastičnih kesa donekle je smanjila njihovu upotrebu, ipak zabrana bi mnogo toga rešila.

CH 02 dr Neda Nikolić, docent na Katedri za industrijski menadžment
TON: Mislim da je to jedno od rešenja, jer prosto moramo za neke stvari da reagujemo tako, da idemo u neke druge krajnosti pošto jako puno kasnimo, nekih 30 godina u odnosu na onaj region čiji deo želimo da budemo..

VOICE OVER
I pojedini Čačani smatraju da bi što pre trebalo zabraniti upotrebu plastičnih kesa.

CH 03 ANKETA – TROJE LJUDI
TON: Koristim ceger, ali kad ga ne ponesem kupim plastičnu kesu. Manje ih koristim zato što nisam pobornik upotrebe istih.

TON: Sada svi koriste više kese, ali da je sreće pa da se nikada nisu ukidale papirne kese. Cegere, torbe treba pod hitno vratiti.

TON: Slažem se sa tim da se ukine korišćenje palastičnih kesa, možda je bolje preći na ekološli razgradive.

VOICE OVER
Problem skupljanja kesa i njihova prerada (recklaža) nisu najveći problemi. Glavni problem je supstitucija plastičnih kesa ili neka adekvatna i ekološki prihvatljiva zamena.

Za proizvodnju papirnih kesa koje se razgrađuju, potrebno je mnogo više novca. Proizvodnja papira dodatno poveća seču šuma kako bi se obezbedio repromaterijal.

Zanzibar je bila prva država u svetu koja je zabranila distribuciju plastičnih kesa. Sledile su je još neke.

Plastične kese u Srbiji od januara više neće moći da se koriste u prestonici. Za druge gradove i opštine ta tema još uvek nije na dnevnom redu.

MNA U DRUGIM MEDIJIMA

TV Telemark – Selekcija otpada

TV Lav – Selekcija otpada